DE-ENIGMA projekat započeo je 01.02.2016. i traje do 31.07.2019.

Istraživanje u Beogradu sprovodi istraživački tim Saveza udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, dok istraživanje u Londonu sprovodi istraživački tim Centra za autizam ipri Univerzitetskom koledžu London. U oba slučaja, istraživanje se sprovodi uz pomoć kolega tehničkih ko-istraživača.

Autizam utiče na način na koji osoba komunicira i doživljava svet oko sebe. Teškoće u korišćenju i razumevanju verbalnih i neverbalnih signala (izrazi lica, gestikulacija, ton glasa), prepoznavanje, razumevanje i reagovanje na društvene i emotivne signale drugih ljudi, a zatim reagovanje na njih predstavljaju neke od osnovnih karakteristika autizma. Ove teškoće mogu imati veliki uticaj na život osobe sa autizmom – kod kuće, u školi, na poslu i u zajednici – dok pokušavaju da se kreću u društvenom svetu.
Postoji niz intervencija i metoda učenja kreiranih da poboljšaju socijalne i emocionalne veštine autistične dece. Intervencije koje su zasnovane na kompjuterskoj tehnologiji smatraju se posebno korisnim jer su u saglasnosti sa potrebom dece sa autizmom za pravilnošću, ponavljanjem i predvidljivošću. Roboti, posebno oni humanoidni, takođe se koriste kao deo nastavnih intervencija za autističnu decu sa izvesnim uspehom. Na primer, robot Milo je korišćen za poboljšanje sposobnosti dece da prepoznaju sreću, tugu, bes, i strah. Milo bi prikazao ove izraze lica i od deteta bi se tražilo da identifikuje tačne emocije odabirom odgovora od brojnih opcija na iPad uređaju. Do sada, međutim, sve raspoložive robotske intervencije su prilično ograničene u prirodi, tako da su one
(1) isključivo fokusirane da deca prepoznaju ciljne emocije, ne i da reaguju na njih adekvatno i
(2) se sprovedu na takav način da osoba daljinski kontroliše ponašanje robota putem bežičnog sistema zasnovanom na daljinskom upravljanju. Ono što nedostaje je dinamičan, kontekst-senzitivni pristup, u kome se robot ponaša u skladu sa reakcijama deteta.
Ovaj evropski projekat velikih razmera nastoji da odgovori na ovo. DE-ENIGMA nastoji da izgradi robotsku tehnologiju koja će energično i precizno pratiti i prepoznavati dečije facijalno, telesno, i vokalno ponašanje i prirodne interakcije u prirodnom okruženju, i reagovati na odgovarajući način na osnovu posmatranog ponašanja deteta – sa krajnjim ciljem da pomogne autističnoj deci i mladima da unaprede svoje veštine socijalne komunikacije u strukturiranom učenju i u svakodnevnim interakcijama.

Postoje tri različite faze u ovom projektu:
1.Pre nego što počnu sesije učenja
Sastajemo se sa detetom i njegovim roditeljima u mirnom i prijatnom prostoru posebno namenjenom za pomenuto istraživanje. Ovaj susret koristimo kako bismo se bolje upoznali sa navikama deteta, onim što ono voli ili ne voli, i kroz nekoliko igara testirati njegove/njene verbalne mogućnosti.
Roditelj deteta popunjava par kratkih upitnika o socijalnim i komunikacionim veštinama svog deteta, njihovim svakodnevnim životnim veštinama, njihovim jačim stranama i eventualnim poteškoćama.

2. Tokom sesija učenja
Tokom ove faze, potrebno je da dete nekoliko dana zaredom dolazi u prostor za istraživanje. Planirano je da sesije učenja traju 10-15 minuta. Polovina dece učestvuje u istraživanju sa robotom i terapeutom, dok druga polovina učestvuje u sesijama samo sa terapeutom, kako bismo mogli da uvidimo razliku i izmerimo napredak između ova dva tipa učenja. Međutim, i deca koja ne učestvuju u sesijama učenja sa robotom, imaju priliku za interakciju sa robotom nakon što se sesije učenja sa istraživačem završe.
Sesije učenja sastoje se od brojnih priča i igara sa decom kako bi ih naučile o emocijama. Početne sesije su jednostavne i usložnjavaju se vremenom kako proces učenja emocija odmiče. Na primer, u jednoj igri, terapeut/robot izražava sreću koristeći svoje lice, glas i gestikulaciju. Detetu se zatim pokazuju razlilite sličice i od njega/nje se tražiti da pokaže sličicu koja iskazuje emociju koju je iskazao i terapeut/robot.
Sesije učenja kreirane su da budu zabavnog karaktera, ali, ukoliko dete pokaže bilo koji znak nelagodnosti, istraživački tim prekida sesiju istog trenutka.

3. Nakon što se sesije učenja završe
U finalnoj fazi ovog projekta, upoznaćemo roditelje sa igrama i pričama koje smo koristili tokom sesija učenja, i oni učestvuju u dve nove 15 minutne sesije sa svojim detetom u razmaku od 4 nedelje. Obe sesije odvijaće se u prostoru za istraživanje u kojem je dete učetvovalo u sesijama učenja. Na ovaj način, želimo da vidimo da li emocije o kojima su učili sa terapeutom/robotom mogu da primene i na druge ljude.

Nakon završetka istraživanja, roditeljima čija su deca učestvovala u istraživanju poslaćemo bilten sa rezultatima istraživanja. Individualni rezultati neće biti objavljivani. Informacije koje prikupimo biće strogo poverljive. Podaci će biti identifikovana samo šifrom/brojem, a sve informacije i rezultati biće čuvani na sigurnim kompjuterskim serverima i u zaključanim ormarima. Kako bismo dodatno zaštitili podatke, snimci će biti čuvani na data serverima zaštićenim firewall protekcijom, bez direktnog povezivanja na Internet.

Deci se nasumično dodeljuje učešće u (a), robotski ili (b) terapeutski strukturiranoj intervenciji učenja, koja se potom realizuje kroz više različitih kratkih sesija (10-15 minuta po sesiji) svakog dana. Istraživački tim prati pristup Howlin et al.’s (1998) percepciji učenja, izražavanja, razumevanja i socijalne imaginacije u vezi sa četiri afektivna stanja: iznenađenje, sreća, bes i tuga. Kod sve četiri grupe učesnika biće primenjeno (i snimljeno) Howlin et al.’s 6 Faza učenja, koje postaju sve izazovnije, krećući se iz jednostavne identifikacije ka složenijem socijalnom razumevanju. Deci će tokom sesija biti davane povratne informacije – bilo od robota ili terapeuta (u zavisnosti od programa intervencije kojem su bili dodeljeni).

Istraživanje uključuje decu oba pola. Starosni raspon dece je između 5 i 12 godina. U istraživanju će ukupno učestvovati 64 dece iz spektra autističnih poremećaja – 32 između 5 i 8 godina, i 32 između 9 i 12 godina, iz Beograda i ostalih gradova Srbije. Polovina dece iz svake grupe (n=16) učestvovaće u sesijama sa robotom, a druga polovima u sesijama sa terapeutom.

Ovaj projekat i priroda zadataka u okviru istraživanja su dizajnirani da budu prijatni i zabavni za decu. Iako su postojeće studije u više navrata pokazale da deca sa autizmom uglavnom uživaju u interakciji sa humanoidnim robotom, verovatno zato što je njegovo ponašanje predvidljivo i logično, ipak je moguće da neka deca mogu ponašanje robota doživeti neočekivano, što bi moglo prouzrokovati izvesnu nelagodnost. Ukoliko bi bilo ko od dece iskazao neobičan nivo nelagodnosti tokom interakcije sa robotom, naši istraživači će zaustaviti sesiju, prebaciti se na zabavnu aktivnost, nevezanu za robota, a zatim razmotriti da li testiranje može biti nastavljeno kasnije.

Glavno etičko pitanje koje proizilazi iz istraživanja jeste da li prisustvo korišćene tehnologije može na bilo koji način da utiče negativno na stanje deteta u toku izvođenja istraživanja, i koje su kontramere da se to spreči. Uzimajući u obzir da su korišćeni senzori neinvazivni, da su roboti već uveliko prihvaćeni i korišćeni u mnogim prethodnim studijama sa decom sa autizmom, istraživanje ne uključuje rizike (fizičke, psihološke i socijalne) osim onih na koje učesnici mogu naići u svakodnevnom životu izvan učešća u ovom istraživanju. Uložemo dodatni napor da se osiguramo da je istraživanje prilagođeno potrebama dece, njihovom razvoju i godištu. U cilju toga, istraživaći koji učestvuju u radu sa decom, imaju dugogodisnje iskustvo sa radom sa decom sa autizmom i pažljivo pratite ponašanje dece. Kada god situcija to zahteva (npr. ako dete želi da ode do roditelja ili da napravi pauzu u interakciji), prave se dodatne i/ili duže pauze. Ukoliko se desi da neka deca odbiju da učestvuju, ili izraze eksplicitnu ili implicitnu želju da se povuku iz istraživanja u bilo kom trenutku, istraživački tim će podržati njihovu želju i prekinuti dalje izvođenje.